Издвајање елемената¶

Елементима торке (или листе) приступа се на основу њихове позиције тј. индекса. Бројање креће од нуле. Први елемент листе се налази на позицији 0, други на позицији 1 и тако даље. На пример, елементи у листи a = [3, 7, 4, 2, 5] се броје на следећи начин.

Зато је првом елементу могуће приступити са a[0] и вредност тога израза је 3 (јер се на позицији 0 у листи налази број 3), другом елементу са a[1] и вредност тог израза је 7 и тако даље.

Негативни индекси упућују на бојање од краја (с десна на лево), па -1 означава последњи елемент, -2 претпоследњи и тако даље.

Зато је последњем елементу могуће приступити помоћу a[-1], претпоследњем помоћу a[-2] итд.

Још једна операција која је често корисна је издвајање дела торке тј. листе. Елементима између позиција a и b укључујући позицију a, али искључујући позицију b могуће је приступити помоћу a[a:b].

На пример, ime[1:4] издваја елементе имена на позицијама 1, 2 и 3 (распон [1:4] је полуотворен тј. позиција 1 је урачуната, а позиција 4 није). Ако је a = [3, 7, 4, 2, 5] тада је a[1:4] листа чија је вредност [7, 4, 2]. Ако се изостави број иза двотачке, издвајају се елементи до краја. На пример a[2:] је листа која има вредност [4, 2, 5].

Употребимо ове операције да решимо неколико задатака о нашим играчима.

Распакивање¶

Ако знамо дужину торке или листе, могуће је на лак начин именовати сваки њен елемент тј. сместити сваки елемент у посебну променљиву.

На пример, претпоставимо да торка matematicari садржи пуна имена четири велика математичара: Ренеа Декарта, Жозефа Луја Лагранжа, Карла Фридриха Гауса и Леонарда Ојлера. Направимо четири посебне променљиве dekart, lagranz, gaus и ojler које ће садржати пуна имена одговарајућих математичара.

Један начин да се то уради је да се помоћу индекса приступи појединачним елементима.

Међутим, постоји и једноставнији начин да се постигне исти ефекат.

Првој променљивој са леве стране се додељује први елемент листе са десне стране, другој променљивој други елемент листе и тако даље. Овај поступак називамо распакивање. Исти ефекат би се постигао и да су четири променљиве са леве стране биле наведене у склопу торке тј. листе.

Распакивање се може применити и на уређене парове и торке. Примени то у решавању наредног једноставног задатка.

Функције за рад са торкама и листама¶

Језик Python нам на располагање ставља неколико функција којима можемо одредити често коришћене статистике елемената листе. Функцијом len израчунавамо дужину листе, функцијом sum израчунавамо збир елемената листе, функцијом min најмањи елемент у листи, а функцијом max највећи. Ове функције можемо употребити да једноставно решимо разне практичне задатке.

Претрага¶

Проверу да ли елемент припада торки тј. листи могуће је извршити коришћењем оператора in (на пример, "Бобан Марјановић" in igraci). У наредном примеру проверавамо да ли је кошаркаш чије се име и презиме учитавају при покретању програма играо за репрезентацију на СП 2019. године.

Проналажење најмање позиције (индекса) на којој се налази неки тражени елемент може се урадити коришћењем методе index, којој се као једини параметар прослеђује елемент који се тражи.

Надовезивање¶

Две торке тј. листе можемо надовезати (спојити у једну) коришћењем операције +. Тиме се формира нова торка тј. листа, док се оригинали не мењају. Није могуће надовезати торку и листу, нити листу и торку.

Сортирање¶

Елементе торке тј. листе је веома једноставно уредити од најмањег до највећег (па и обратно, од највећег до најмањег). Функција sorted се може применити и на торке и на листе и она на основу датих података гради нову торку тј. листу која садржи исте податке, у сортираном редоследу. Метода sort применљива је само на листе и она мења листу тако што јој елементе rеђа у сортираном редоследу. Ово је ефикасније него да се прави нова листа, али се оригинални редослед елемената губи.

Враћање торки из функције¶

Као што смо већ раније поменули, торке могу бити веома корисне да би се вратило више вредности из функције. Подсетимо сеове корисне технике.

Сложене торке и листе¶

Торке и листе могу да буду елементи других торки тј. листа. Направимо, на пример, торку која садржи податке о месецима током једне године која није преступна. За сваки месец знамо назив и број дана и те податке ћемо организовати помоћу уређених парова (на пример, ("април", 30)).

Надовезивање ниски¶

Слично као и над листама, над нискама се могу вршити одређене операције. Једна од основних операција је спајање две ниске. Ова операција донекле подсећа на сабирање и обележава се знаком +. На пример, вредност израза "abraka" + "dabra" је "abrakadabra". Још једна интересантна операција је да се ниска помножи природним бројем. И множење ниске бројем функционише исто као код торки тј. листа. На пример, вредност израза "ba"*2 је "baba".

Допуни наредни програм тако да исправно испише име и презиме (у овом примеру треба да се испише Петар Петровић).

А шта је са цифрама у ниски?¶

Ниске у себи могу да садрже цифре, па чак могу да буду састављене искључиво од цифара. Међутим, када се на две ниске примени оператор + ниске се надовезују. Тако је резултат операције "12" + "34" једнак "1234", а не 46 како би неки очекивали. Помоћу input уноси се увек текст, тј. резултат ове операције је увек ниска, чак иако тај текст садржи само цифре. Имајући ово у виду, покушај да предвидиш шта ће израчунати наредни програм када, након његовог покретања, корисник унесе 3, а затим и 5.

Ако текст садржи само цифре, онда се број представљен тим цифрама може добити помоћу int. На пример, int("123") је број 123. Тако је int("12") + int("34") једнако 12 + 34 тј. 46. Стога се учитавање броја може постићи помоћу int(input("Unesi broj: ")). Тако се претходни програм који сабира два учитана броја може поправити на следећи начин:

Ниска може да садржи и децимални запис неког броја и тада се број представљен том ниском може добити помоћу float. На пример, float("123.45") je број 123.45. Претварање ниске у број је и у овом случају веома важно урадити, јер се у супротном оператор + односи на надовезивање ниски, а не на сабирање бројева. Провери да ли ово добро разумеш.

Тако се децимални број може унети са broj = float(input("Unesi decimalan broj:")).

Дужина ниске, издвајање делова ниске¶

Дужину ниске тј. број њених карактера можемо добити помоћу функције len. Тако је len("Zdravo") једнако 6, јер ниска "Zdravo" има тачно 6 карактера.

Као и у другим торкама и листама и карактери у ниски имају своје редне бројеве тј. позиције. Први карактер се налази на позицији 0, други на позицији 1 и тако даље. Могуће је издвојити појединачни карактер из ниске. На пример, ако је ime = "Zorana" тада се карактер Z може добити изразом ime[0], а карактер r изразом ime[2].

Подржани су и негативни индекси тако што -1 означава последњи карактер, -2 претпоследњи и тако даље. На пример, ако је ime = "Zorana" тада је ime[-1] карактер a док је ime[-4] карактер r.

И издвајање дела ниске (подниске) функционише на исти начин као и код других торки тј. листа. Подсети се овога.

И наредни задатак се могу урадити коришћењем издвајања делова ниске.

Претрага ниске¶

Често је потребно да проверимо да ли једна ниска садржи неки карактер или садржи неку другу ниску. То можемо урадити коришћењем find. На пример, ако је ime_i_prezime = "Љубица Љубичић" тада је вредност ime_i_prezime.find(" ") једнака 6, јер се размак може наћи на позицији 6. Ако потражимо карактер који ниска не садржи (на пример, ime_i_prezime.find(",")), добићемо вредност -1. Уместо find можемо употребити и index (као и код торки и листа), међутим, када се оно што се тражи не налази у ниски, find враћа вредност -1, док index даје грешку при извршавању програма.

Претрагу можемо употребити да бисмо, на пример, издвојили име и презиме из датог имена и презимена (што је управо супротно од задатка у којем смо на основу посебног имена и презимена и добили спојено име и презиме).

Овај задатак има и лепше решење које користи функцију split, која формира листу речи дате реченице (врши поделу ниске на подниске на основу размака који се јављају унутар ниске).

Осим што можемо пронаћи позицију на којој се неко слово или нека подниска јавља унутар ниске, можемо и избројати колико се пута оно појављује. За то можемо користити count. На пример, број појављивања слова a у неком имену можемо израчунати помоћу ime.count("a"). Наредни задатак се веома једноставно може урадити применом методе count.

Скуп од торке/листе/ниске¶

Ако су елементи скупа чланови неке торке или листе, можемо лако добити скуп свих елемената (коришћењем функције set као у следећем програму).

И од ниске можемо једноставно добити скуп карактера које она садржи (опет помоћу функције set).

Провера припадности скупу¶

Слично као и код осталих структура података, провера припадности скупу може се извршити оператором in. Покушај да то примениш у наредном задатку.

Скуповне операције¶

У језику Python можемо веома једноставно израчунати унију, пресек и разлику скупова. Ако су A и B скупови, онда је A | B њихова унија, A & B њихов пресек, а A - B њихова разлика. Провери да ли се сећаш ових операција из математике тако што ћеш решити наредни тест.

Прикажимо како се скуповне операције могу употребити у решењу наредног задатка.

{'Milica', 'Jovana'}
{'Ana', 'Milica', 'Jovana', 'Gordana', 'Tara', 'Nađa', 'Aleksandra'}
{'Tara', 'Nađa', 'Aleksandra'}

Дефинисање и коришћење речника¶

Цене аутомобила¶

Аутомобили у каталогу имају придружене цене и ми желимо да у нашем програму можемо да одредимо цену аутомобила на основу његовог модела. Напиши програм који на основу унетог модела аутомобила (ниска) одређује његову цену (цео број).

Кључна одлука за ефикасно решење овог задатка је да каталог цена аутомобила представимо помоћу речника.

cene_automobila = {"fiat 500l": 11990, "renault clio": 9650, "toyota corolla": 13990} automobil = input("Unesi model automobila:") print(cene_automobila[automobil])

У претходном примеру модели аутомобила су кључеви који се пресликавају у цене аутомобила које су вредности. Кључеви су биле ниске, а вредности цели бројеви, што је чест случај.

Задаци¶

{'Ђ', 'Џ', 'Ж'}
{'Ч', 'Ћ', 'Ш', 'Т', 'П', 'Ф', 'С', 'Ц'}
{'Џ', 'З', 'Д', 'Ђ', 'Ј', 'Л', 'Н', 'М', 'Г', 'Р', 'Б', 'Љ', 'Њ', 'Ж', 'В'}