Prijavi problem


Obeleži sve kategorije koje odgovaraju problemu

Još detalja - opišite nam problem


Uspešno ste prijavili problem!
Status problema i sve dodatne informacije možete pratiti klikom na link.
Nažalost nismo trenutno u mogućnosti da obradimo vaš zahtev.
Molimo vas da pokušate kasnije.

Besplatni kurs fizike u digitalnoj laboratoriji

pre 19 dana

Zajedno sa Inicijativom „Digitalna Srbija“ i UNICEF-om u Srbiji kreirali smo interdisciplinarne kurseve za osnovce i srednjoškolce koji teoriju i zadatke iz fizike premeštaju u virtuelnu laboratoriju

Na taj način, otvoren je internet prostor koji im omogućava da simuliraju fizičke pojave, ali i da sami isprogramiraju eksperimente koji im pomažu da se uvere kako funkcioniše svet koji nas okružuje. Ovi interaktivni kursevi nazvani „Fizičke simulacije“, kao i prethodno objavljeni „Epidemija“ i „Algoritamska umetnost“, dostupni su na besplatnoj platformi net.kabinet na www.petlja.org/net.kabinet

 

Svi znamo da je fizika svuda oko nas, a često nas pitanja koja ona pokreće iskreno zanimaju sve dok se ne suočimo sa naizgled komplikovanim i apstraktnim formulama. Sa tom svešću su nastali ovi kursevi usklađeni sa zvaničnim programima nastave i učenja, koji će svakom učeniku sedmog razreda osnovne škole i prvog razreda gimnazije omogućiti da pomoću računara prepozna i testira fizičke zakone. Kurs daje odgovore na pitanje kako radi padobran, daje priliku da ispitamo slobodan pad sa krivog tornja u Pizi ili vožnju trotineta na ledu. Zamišljeni tako da, pored glave, učenicima uposle i prste za tastaturom, kursevi „Fizičke simulacije“ će teoriju i eksperimente iz fizike oživeti na ekranu računara.

 

Kursevi zbog svoje interdisciplinarnosti pozivaju na saradnju nastavnike fizike i informatike. Pisani su popularnim jezikom, obiluju zanimljivim ilustracijama, ponekim TikTok videom i primerima koji vode učenike u svet eksperimenata, merenja, testiranja, a samim tim i razvijanja kritičkog mišljenja. Doktorka fizike Tijana Marinković, nastavnica u Šestoj beogradskoj gimnaziji i jedna od autora kursa ističe:

 

„Naša ideja kao autorskog tima bila je da učenicima, kroz brojne primere koje mogu da vide i iskuse gotovo svakog dana, pokažemo da je fizika daleko prisutnija u našim životima od onoga kako je većina nas doživljava. Želeli smo da se ovom naukom pozabavimo na jedan interaktivniji i savremeniji način, pružajući mogućnosti učenicima ne samo da veruju na reč, već da ono što nauče mogu da isprobaju, istestiraju i na taj način neku tvrdnju odbace ili potvrde.“

 

Pored Tijane, na kursu je radilo mnoštvo drugih stručnjaka među kojima su i Ivan Razumenić, softverski inženjer Majkrosoftovog Razvojnog centra u Srbiji, Mladen Šljivović, nastavnik fizike u Gimnaziji Zaječar i jedan od dva srpska kandidata za najboljeg nastavnika na svetu za ovu godinu, kao i Nebojša Vasiljević, direktor Fondacije Petlja, i Milan Vugdelija, autor brojnih Petljinih materijala i nastavnik u Računarskoj gimnaziji. Svi oni su u kurs uneli svoje bogato iskustvo stečeno kako u formalnom, tako i neformalnom obrazovanju. Svoj doprinos kursu dala je i studentkinja Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Aleksandra Dragović, čiji je naučno-popularni TikTok kanal privukao više od 125 hiljada pratilaca, ali i tattoo umetnica Katarina Zlatić, čije ilustracije boje stranice kursa. 

 

 

PROGRAMIRANJEM DO BOLJEG RAZUMEVANJA FIZIKE

 

O tome kako programiranje često jeste domenski orijentisano, prisutno u gotovo svim naučnim disciplinama, a posebno u prirodnim naukama poput fizike, objašnjava jedan od autora, Ivan Razumenić:

 

„Kao softverski inženjer svakodnevno radim na stvaranju digitalnih replika prostora, ljudi i predmeta, a sa ciljem brisanja granica između realnog i virtuelnog sveta. Zahvaljujući tim replikama i fizičkim simulacijama, prikazujemo virtualne objekte (holograme) kojima čovek može da upravlja na prirodan način, tako da na njih deluje gravitacija, odbijaju se od zidova ili klize niz nagnut sto. Za sve ovo nam je potrebno znanje fizike i zato verujem da će učenici koji na vreme usvoje koncepte fizičkih zakona, imati prilike da to znanje iskoriste na različite načine, u skladu sa svojom radoznalošcu i budućim pozivom.“

 

S druge strane, kako istice Mladen Šljivović, kurs je značajan alat za nastavnike kojima omogućava saradnju, pomaže da međusobno prepoznaju važnost predmeta koje predaju, a kod učenika kroz projektnu nastavu podstaknu timski rad, kreativnost i kritičko razmišljanje. On dodaje:

 

„U nastavi volim da koristim društvene igre i da sa svojim učenicima kroz projektnu nastavu dodatno skrenem pažnju na primenu znanja iz fizike i uputim učenike da kroz eksperimente i istraživanja povežu svoja znanja iz različitih predmeta. Mislim da je važno da gimnazijalci znaju da predmete koje imaju ne posmatraju kao odvojena ostrva kao i da će se sutra od njih na poslovima koje budu radili tražiti upravo interdisciplinaran pristup i veštine koje nisu deo nijednog pojedinačnog predmeta već spoj više njih, kao što je na primer to danas slučaj u industriji video-igara.“ 

 

Serijal interdisciplinarnih kurseva „Algoritamska umetnost“, „Epidemija“ i „Fizičke simulacije“ nedavno je i zvanično podržalo Ministarstvo prosvete i pozvalo škole u Srbiji da kurseve uključe u realizaciju redovne nastave.

Pogledaj još i...

Vidi sve vesti